p147685/CardiacPhase
1
0
Fork 0
Code Issues Pull Requests Releases Wiki Activity
8d23210865
CardiacPhase/Git/usr/share/vim/vim81/tutor/tutor.sr.cp1250

972 lines
32 KiB
Plaintext
Raw Normal View History

Initial class construction
2019-05-06 16:34:28 +02:00
===============================================================================
= D o b r o d o <20> l i u VIM p r i r u <20> n i k - Verzija 1.7 =
===============================================================================
Vim je mo<6D>an editor sa mnogo komandi, suvi<76>e da bismo ih ovde sve
opisali. Priru<72>nik je zami<6D>ljen da opi<70>e dovoljno komandi da biste
mogli lagodno da koristite Vim kao editor op<6F>te namene.
Pribli<6C>no vreme potrebno za uspe<70>an zavr<76>etak priru<72>nika je izme<6D>u
25 i 30 minuta, u zavisnosti od vremena potro<72>enog na ve<76>bu.
UPOZORENJE:
Komande u lekcijama <20>e menjati tekst. Iskopirajte ovaj fajl i
ve<76>bajte na kopiji (ako ste pokrenuli "vimtutor" ovo je ve<76> kopija).
Va<56>no je upamtiti da je ovaj priru<72>nik zami<6D>ljen za aktivnu ve<76>bu.
To zna<6E>i da morate upotrebljavati komande o kojima <20>itate da biste
ih nau<61>ili. Ako samo <20>itate tekst, zaboravi<76>ete komande!
Ako je Caps Lock uklju<6A>en ISKLJU<4A>ITE ga. Pritisnite taster j dovoljno
puta da lekcija 1.1 cela stane na ekran.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.1: POMERANJE KURSORA
** Za pomeranje kursora, pritiskajte tastere h,j,k,l kako je prikazano **
^
k Savet: h je s leve strane i pomera kursor u levo.
< h l > l je s desne strane i pomera kursor u desno.
j j izgleda kao strelica nani<6E>e.
v
1. Pomerajte kursor po ekranu dok se ne naviknete na komande.
2. Pritisnite taster (j) dok ne po<70>ne da se ponavlja.
Sada znate kako da do<64>ete do naredne lekcije.
3. Koriste<74>i taster j pre<72>ite na lekciju 1.2.
NAPOMENA: Ako niste sigurni <20>ta ste zapravo pritisnuli, pritisnite <ESC>
za prelazak u Normal mod i poku<6B>ajte ponovo.
NAPOMENA: Strelice tako<6B>e pomeraju kursor, ali kori<72><69>enje tastera hjkl je
znatno br<62>e, kad se jednom naviknete na njih. Zaista!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.2: IZLAZAK IZ VIM-a
!! UPOZORENJE: Pre izvo<76>enja bilo kog koraka, pro<72>itajte celu lekciju!!
1. Pritisnite <ESC> (editor je sada u Normal modu).
2. Otkucajte: :q! <ENTER>.
Ovime se izlazi iz editora, sa GUBITKOM svih izmena.
3. Kada se pojavi komandni prompt, unesite komandu koja je pokrenula
ovaj priru<72>nik: vimtutor <ENTER>
4. Ako ste upamtili ove korake, izvr<76>ite ih redom od 1 do 3 da biste
iza<7A>li iz editora i ponovo ga pokrenuli.
NAPOMENA: :q! <ENTER> poni<6E>tava sve izmene koje ste napravili.
U narednim lekcijama nau<61>i<EFBFBD>ete kako da sa<73>uvate izmene.
5. Pomerite kursor na lekciju 1.3.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.3: IZMENA TEKSTA - BRISANJE
** Pritisnite x za brisanje znaka pod kursorom. **
1. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa --->.
2. Da biste ispravili gre<72>ke, pomerajte kursor dok se
ne na<6E>e na slovu koje treba izbrisati.
3. Pritisnite taster x da izbri<72>ete ne<6E>eljeno slovo.
4. Ponavljajte korake od 2 do 4 dok ne ispravite sve gre<72>ke.
---> RRRibaa riibi grizzze rrreepp.
5. Kad ispravite red, pre<72>ite na lekciju 1.4.
NAPOMENA: Dok koristite priru<72>nik, nemojte u<>iti komande napamet,
ve<76> ve<76>bajte njihovu primenu.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.4: IZMENA TEKSTA - UBACIVANJE
** Pritisnite i za ubacivanje teksta ispred kursora. **
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
2. Da biste tekst prvog reda izjedna<6E>ili s tekstom drugog, namestite
kursor na prvi znak POSLE kog <20>ete ubaciti potreban tekst.
3. Pritisnite i pa unesite potrebne dopune.
4. Po ispravci svake gre<72>ke pritisnite <ESC> da se vratite u Normal mod.
Ponovite korake od 2 do 4 da biste ispravili celu re<72>enicu.
---> Do teka neoje v red.
---> Deo teksta nedostaje iz ovog reda.
5. Pre<72>ite na slede<64>u lekciju.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.5: IZMENA TEKSTA - DODAVANJE
** Pritisnite A za dodavanje teksta. **
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
Nije va<76>no gde se nalazi kursor u tom redu.
2. Pritisnite A i unesite dodatni tekst.
3. Po<50>to ste dodali tekst, pritisnite <ESC> za povratak u
Normal mod.
4. Pomerite kursor na drugi red ozna<6E>en sa ---> i ponavljajte
korake 2 i 3 dok ne ispravite tekst.
---> Deo teksta nedostaje u
Deo teksta nedostaje u ovom redu.
---> Deo teksta nedostaje
Deo teksta nedostaje i ovde.
5. Pre<72>ite na lekciju 1.6.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 1.6: IZMENA FAJLA
** Upotrebite :wq za snimanje teksta i izlazak iz editora. **
!! UPOZORENJE: Pre izvo<76>enja bilo kog koraka, pro<72>itajte celu lekciju!!
1. Iza<7A>ite iz editora kao u lekciji 1.2: :q!
2. Na komandnom promptu unesite slede<64>u komandu: vim tutor <ENTER>
'vim' je komanda za pokretanja Vim editora, 'tutor' je ime fajla koji
<20>elite da menjate. Koristite fajl koji imate pravo da menjate.
3. Ubacujte i bri<72>ite tekst kao u prethodnim lekcijama.
4. Snimite izmenjeni tekst i iza<7A>ite iz Vim-a: :wq <ENTER>
5. Ponovo pokrenite vimtutor i pro<72>itajte rezime koji sledi.
6. Po<50>to pro<72>itate korake iznad i u potpunosti ih razumete:
izvr<76>ite ih.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 1
1. Kursor se pomera strelicama ili pomo<6D>u tastera hjkl .
h (levo) j (dole) k (gore) l (desno)
2. Za pokretanje Vim-a iz shell-a: vim IME_FAJLA <ENTER>
3. Izlaz: <ESC> :q! <ENTER> sve promene su izgubljene.
ILI: <ESC> :wq <ENTER> promene su sa<73>uvane.
4. Brisanje znaka na kome se nalazi kursor: x
5. Ubacivanja ili dodavanje teksta:
i unesite tekst <ESC> unos ispred kursora
A unesite tekst <ESC> dodavanje na kraju reda
NAPOMENA: Pritiskom na <ESC> prebacujete Vim u Normal mod i
prekidate ne<6E>eljenu ili delimi<6D>no izvr<76>enu komandu.
Nastavite sa lekcijom 2.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.1: NAREDBE BRISANJA
** Otkucajte dw za brisanje re<72>i. **
1. Pritisnite <ESC> da biste bili sigurni da ste u Normal modu.
2. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa --->.
3. Pomerite kursor na po<70>etak re<72>i koju treba izbrisati.
4. Otkucajte dw da biste uklonili re<72>.
NAPOMENA: Slovo d <20>e se pojaviti na dnu ekrana kad ga otkucate. Vim <20>eka
da otkucate w . Ako je prikazano neko drugo slovo, pogre<72>ili ste u
kucanju; pritisnite <ESC> i poku<6B>ajte ponovo. (Ako se ne pojavi
ni<6E>ta, mo<6D>da je isklju<6A>ena opcija 'showcmd': vidi lekciju 6.5.)
---> Neke re<72>i sme<6D>no ne pripadaju na papir ovoj re<72>enici.
5. Ponavljajte korake 3 i 4 dok ne ispravite re<72>enicu, pa
pre<72>ite na lekciju 2.2.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.2: JO<4A> BRISANJA
** Otkucajte d$ za brisanje znakova do kraja reda. **
1. Pritisnite <ESC> da biste bili sigurni da ste u Normal modu.
2. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa --->.
3. Pomerite kursor do kraja ispravnog dela re<72>enice
(POSLE prve . ).
4. Otkucajte d$ za brisanje ostatka reda.
---> Neko je uneo kraj ovog reda dvaput. kraj ovog reda dvaput.
5. Pre<72>ite na lekciju 2.3 za podrobnije obja<6A>njenje.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.3: O OPERATORIMA I POKRETIMA
Mnoge komande za izmenu teksta sastoje se od operatora i pokreta.
Oblik komande brisanja sa d operatorom je slede<64>i:
d pokret
Pri <20>emu je:
d - operator brisanja.
pokret - ono na <20>emu <20>e se operacija izvr<76>avati (opisano u nastavku).
Kratak spisak pokreta:
w - sve do po<70>etka slede<64>e re<72>i, NE UKLJU<4A>UJU<4A>I prvo slovo.
e - sve do kraja teku<6B>e re<72>i, UKLJU<4A>UJU<4A>I poslednje slovo.
$ - sve do kraje reda, UKLJU<4A>UJU<4A>I poslednje slovo.
Kucanjem de brisa<73>e se tekst od kursora do kraja re<72>i.
NAPOMENA: Pritiskom samo na taster pokreta dok ste u Normal modu, bez
operatora, kursor se pomera kao <20>to je opisano.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.4: KORI<52><49>ENJE BROJANJA ZA POKRETE
** Uno<6E>enjem nekog broja pre pokreta, pokret se izvr<76>ava taj broj puta. **
1. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa --->.
2. Otkucajte 2w da pomerite kursor dve re<72>i napred.
3. Otkucajte 3e da pomerite kursor na kraj tre<72>e re<72>i napred.
4. Otkucajte 0 (nulu) da pomerite kursor na po<70>etak reda.
5. Ponovite korake 2 i 3 s nekim drugim brojevima.
---> Re<52>enica sa re<72>ima po kojoj mo<6D>ete pomerati kursor.
6. Pre<72>ite na lekciju 2.5.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.5: KORI<52><49>ENJE BROJANJA ZA VE<56>E BRISANJE
** Uno<6E>enje nekog broja s operatorom ponavlja operator taj broj puta. **
U kombinaciji operatora brisanja s pokretima spomenutim iznad
mo<6D>ete uneti broj pre pokreta da biste izbrisali vi<76>e znakova:
d broj pokret
1. Pomerite kursor na prvo slovo u re<72>i s VELIKIM SLOVIMA u redu
ozna<6E>enom sa --->.
2. Otkucajte d2w da izbri<72>ete dve re<72>i sa VELIKIM SLOVIMA
3. Ponovite korake 1 i 2 sa razli<6C>itim brojevima da izbri<72>ete
uzastopne re<72>i sa VELIKIM SLOVIMA kori<72><69>enjem samo jedne komande.
---> ovaj ABC<42><43> D<>E red FGHI JK LMN OP s re<72>ima je RS<52> TUVZ<56> ispravljen.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.6: OPERACIJE NAD REDOVIMA
** Otkucajte dd za brisanje celog reda. **
Zbog u<>estalosti brisanja celih redova, autori Vi-ja odlu<6C>ili su da
je lak<61>e brisati redove ako se otkuca d dvaput.
1. Pomerite kursor na drugi red u donjoj strofi.
2. Otkucajte dd da ga izbri<72>ete.
3. Pomerite kursor na <20>etvrti red.
4. Otkucajte 2dd da biste izbrisali dva reda.
---> 1) Sedlo mi je od marame,
---> 2) blato na sve strane,
---> 3) uzda od kanapa,
---> 4) auto mi je ovde,
---> 5) satovi pokazuju vreme,
---> 6) a bi<62> mi je od o<>ina
---> 7) prebijena <20>tapa.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 2.7: PONI<4E>TAVANJE PROMENA
** Pritisnite u za poni<6E>tavanje poslednje komande, U za ceo red. **
1. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa ---> i postavite ga na mesto
prve gre<72>ke.
2. Otkucajte x da izbri<72>ete prvi ne<6E>eljeni znak.
3. Otkucajte u da poni<6E>tite poslednju izvr<76>enu komandu.
4. Sad ispravite sve gre<72>ke u redu koriste<74>i komandu x .
5. Otkucajte veliko U da biste vratili sadr<64>aj reda u prvobitno
stanje.
6. Onda otkucajte u nekoliko puta da biste poni<6E>tili U
i prethodne komande.
7. Sad otkucajte CTRL-R (dr<64>e<EFBFBD>i CTRL dok pritiskate R)
nekoliko puta da biste vratili izmene (poni<6E>tili poni<6E>tavanja).
---> Iiisspravite gre<72>ke uu ovvom redu ii pooni<6E>titeee ih.
8. Ovo su veoma korisne komande. Pre<72>ite na rezime lekcije 2.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 2
1. Brisanje od kursora do slede<64>e re<72>i: dw
2. Brisanje od kursora do kraja reda: d$
3. Brisanje celog reda: dd
4. Za ponavljanje pokreta prethodno unesite broj: 2w
5. Oblik komande za izmenu:
operator [broj] pokret
gde je:
operator - <20>ta uraditi, recimo d za brisanje
[broj] - neobavezan broj ponavljanja pokreta
pokret - kretanje po tekstu na kome se radi,
kao <20>to je: w (re<72>), $ (kraj reda), itd.
6. Pomeranje kursora na po<70>etak reda: 0
7. Za poni<6E>tavanje prethodnih izmena, pritisnite: u (malo u)
Za poni<6E>tavanje svih promena u redu, pritisnite: U (veliko U)
Za vra<72>anja promena, otkucajte: CTRL-R
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 3.1: KOMANDA POSTAVLJANJA
** Otkucajte p da postavite prethodno izbrisan tekst iza kursora. **
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
2. Otkucajte dd da izbri<72>ete red i smestite ga u Vim registar.
3. Pomerite kursor na red c), IZNAD mesta gde treba postaviti izbrisan red.
4. Otkucajte p da postavite red ispod kursora.
5. Ponavljajte korake 2 do 4 da biste postavili sve linije u pravilnom
redosledu.
---> d) prebijena <20>tapa.
---> b) uzda od kanapa,
---> c) a bi<62> mi je od o<>ina
---> a) Sedlo mi je od marame,
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 3.2: KOMANDA ZAMENE
** Otkucajte rx da zamenite znak ispod kursora slovom x . **
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
2. Pomerite kursor tako da se nalazi na prvoj gre<72>ci.
3. Otkucajte r i onda znak koji treba da tu stoji.
4. Ponavljajte korake 2 i 3 sve dok prvi red ne bude
isti kao drugi.
---> Kedi ju ovej red uga<67>en, nako je protresao pusta<74>ne testere!
---> Kada je ovaj red uno<6E>en, neko je pritiskao pogre<72>ne tastere!
5. Pre<72>ite na lekciju 3.2.
NAPOMENA: Setite se da treba da u<>ite ve<76>banjem, ne pam<61>enjem.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 3.3: OPERATOR IZMENE
** Za izmenu teksta do kraja re<72>i, otkucajte ce .**
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
2. Postavite kursor na a u rakdur.
3. Otkucajte ce i ispravite re<72> (u ovom slu<6C>aju otkucajte ed ).
4. Pritisnite <ESC> i pomerite kursor na slede<64>i znak koji
treba ispraviti.
5. Ponavljajte korake 3 i 4 sve dok prva re<72>enica ne bude ista
kao druga.
---> Ovaj rakdur ima nekoliko rejga koje treflja isprpikati operagrom izmene.
---> Ovaj red ima nekoliko re<72>i koje treba ispraviti operatorom izmene.
Uo<EFBFBD>ite da ce bri<72>e re<72> i postavlja editor u Insert mod.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 3.4: DALJE IZMENE UPOTREBOM c
** Komanda izmene se koristi sa istim pokretima kao i brisanje. **
1. Operator izmene se koristi na isti na<6E>in kao i operator brisanja:
c [broj] pokret
2. Pokreti su isti, recimo: w (re<72>) i $ (kraj reda).
3. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
4. Pomerite kursor na prvu gre<72>ku.
5. Otkucajte c$ i unesite ostatak reda tako da bude isti kao
drugi red, pa pritisnite <ESC>.
---> Kraj ovog reda treba izmeniti tako da izgleda kao red ispod.
---> Kraj ovog reda treba ispraviti kori<72><69>enjem c$ komande.
NAPOMENA: Za ispravljanje gre<72>aka mo<6D>ete koristiti Backspace .
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 3
1. Za postavljanje teksta koji ste upravo izbrisali, pritisnite p . Ovo
postavlja tekst IZA kursora (ako je bio izbrisan jedan ili vi<76>e redova
sadr<64>aj <20>e do<64>i na red ispod kursora).
2. Za zamenu znaka na kome se nalazi kursor, pritisnite r i onda
<20>eljeni znak.
3. Operator izmene dozvoljava promenu teksta od kursora do pozicije gde
se zavr<76>ava pokret. Primera radi, kucajte ce za izmenu od kursora do
kraja re<72>i, ili c$ za izmenu od kursora do kraja reda.
4. Oblik operacije izmene je:
c [broj] pokret
Pre<EFBFBD>ite na narednu lekciju.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 4.1: POZICIJA KURSORA I STATUS FAJLA
** Pritisnite CTRL-G za prikaz pozicije kursora u tekstu i status fajla.
Pritisnite G za pomeranje kursora na neki red u tekstu. **
NAPOMENA: Pro<72>itajte celu lekciju pre izvo<76>enja bilo kog koraka!!
1. Dr<44>ite taster CTRL i pritisnite g . Ovo zovemo CTRL-G.
Editor <20>e na dnu ekrana ispisati poruku sa imenom fajla i pozicijom
kursora u tekstu. Zapamtite broj reda za 3. korak.
NAPOMENA: U donjem desnom uglu mo<6D>e se videti poziciju kursora ako je
uklju<6A>ena opcija 'ruler' (vidi :help ruler ili lekciju 6.5.)
2. Pritisnite G za pomeranje kursora na kraj teksta.
Pritisnite 1G ili gg za pomranje kursora na po<70>etak teksta.
3. Otkucajte broj reda na kome ste malopre bili i onda G . Kursor
<20>e se vratiti na red na kome je bio kad ste otkucali CTRL-G.
4. Ako ste spremni, izvr<76>ite korake od 1 do 3.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 4.2: KOMANDE PRETRA<52>IVANJA
** Otkucajte / i onda izraz koji <20>elite da potra<72>ite. **
1. U Normal modu otkucajte znak / . Primietite da se znak pojavio
zajedno sa kursorom na dnu ekrana kao i kod komande : .
2. Sada otkucajte 'grrre<72>ka' <ENTER>. (Bez razmaka i navodnika.)
To je re<72> koju tra<72>ite.
3. Za ponovno tra<72>enje istog izraza, otkucajte n .
Za tra<72>enje istog izraza u suprotnom smeru, otkucajte N .
4. Za tra<72>enje izraza unatrag, koristite ? umesto / .
5. Za povratak na prethodnu poziciju otkucajte CTRL-O (dr<64>ite CTRL dok
pritiskate O ). Ponavljajte za ranije pozicije. CTRL-I ide napred.
---> "grrre<72>ka" je pogre<72>no; umesto grrre<72>ka treba da stoji gre<72>ka.
NAPOMENA: Ako pretraga do<64>e do kraja teksta tra<72>enje <20>e se nastaviti od
njegovog po<70>etka osim ako je opcija 'wrapscan' isklju<6A>ena.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 4.3: TRA<52>ENJE PARA ZAGRADE
** Otkucajte % za nala<6C>enje para ), ] ili } . **
1. Postavite kursor na bilo koju od ( , [ ili {
otvorenih zagrada u redu ozna<6E>enom sa --->.
2. Otkucajte znak % .
3. Kursor <20>e se pomeriti na odgovaraju<6A>u zatvorenu zagradu.
4. Otkucajte % da pomerite kursor na prvu zagradu u paru.
5. Pomerite kursor na neku od (,),[,],{ ili } i ponovite komandu % .
---> Red ( testiranja obi<62>nih ( [ uglastih ] i { viti<74>astih } zagrada.))
NAPOMENA: Vrlo korisno u ispravljanju koda sa rasparenim zagradama!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 4.4: KOMANDA ZAMENE
** Otkucajte :s/staro/novo/g da zamenite 'staro' za 'novo'. **
1. Pomerite kursor na red ozna<6E>en sa --->.
2. Otkucajte :s/rdi/ri/ <ENTER> . Primetite da ova komanda zamenjuje
samo prvo "rdi" u redu.
3. Otkucajte :s/rdi/ri/g . Dodavanje opcije g zna<6E>i da <20>e se komanda
izvr<76>iti u celom redu, zamenom svih pojava niza "rdi".
---> rdiba rdibi grdize rep.
4. Za zamenu svih izraza izme<6D>u neka dva reda,
otkucajte :#,#s/staro/novo/g gde su #,# krajnji brojevi redova u opsegu
u kome <20>e se obaviti zamena.
Otkucajte :%s/staro/novo/g za zamenu svih izraza u celom tekstu.
Otkucajte :%s/staro/novo/gc za nala<6C>enje svih izraza u tekstu i
potvrdu zamene.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 4
1. CTRL-G prikazuje poziciju kursora u tekstu i status fajla.
G pomera kursor na kraj teksta.
broj G pomera kursor na navedeni red.
gg pomera kursor na prvi red teksta.
2. Kucanjem / sa izrazom taj izraz se tra<72>i UNAPRED.
Kucanjem ? sa izrazom taj izraz se tra<72>i UNAZAD.
Posle komande tra<72>enja koristite n za nala<6C>enje izraza u istom
smeru, a N za nala<6C>enje u suprotnom smeru.
CTRL-O vra<72>a kursor na prethodnu poziciju, a CTRL-I na narednu.
3. Kucanjem % kad je kursor na zagradi on se pomera na njen par.
4. Za zamenu prvog izraza staro za izraz novo :s/staro/novo/
Za zamenu svih izraza u celom redu :s/staro/novo/g
Za zamenu svih izraza u opsegu linija #,# :#,#s/staro/novo/g
Za zamenu u celom tekstu :%s/staro/novo/g
Za potvrdu svake zamene dodajte 'c' :%s/staro/novo/gc
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 5.1: IZVR<56>AVANJE SPOLJA<4A>NJIH KOMANDI
** Otkucajte :! pa spolja<6A>nju komandu koju <20>elite da izvr<76>ite. **
1. Otkucajte poznatu komandu : da biste namestili kursor na dno
ekrana. Time omogu<67>avate unos komande u komandnoj liniji editora.
2. Otkucajte znak ! (uzvi<76>nik). Ovime omogu<67>avate
izvr<76>avanje bilo koje spolja<6A>nje komande.
3. Kao primer otkucajte ls posle ! i pritisnite <ENTER>. Ovo <20>e
prikazati sadr<64>aj direktorijuma, kao da ste na komandnom promptu.
Otkucajte :!dir ako :!ls ne radi.
NAPOMENA: Na ovaj na<6E>in mogu<67>e je izvr<76>iti bilo koju spolja<6A>nju komandu,
zajedno sa njenim argumentima.
NAPOMENA: Sve : komande se izvr<76>avaju po<70>to pritisnete <ENTER> .
U daljem tekstu to ne<6E>emo uvek napominjati.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 5.2: VI<56>E O SNIMANJU FAJLOVA
** Za snimanje promena, otkucajte :w IME_FAJLA . **
1. Otkucajte :!dir ili :!ls za pregled sadr<64>aja direktorijuma.
Ve<56> znate da morate pritisnuti <ENTER> posle toga.
2. Izaberite ime fajla koji jo<6A> ne postoji, npr. TEST.
3. Otkucajte: :w TEST (gde je TEST ime koje ste izabrali.)
4. Time <20>ete snimiti ceo fajl (Vim Tutor) pod imenom TEST.
Za proveru, otkucajte opet :!dir ili :!ls za pregled
sadr<64>aja direktorijuma.
NAPOMENA: Ako biste napustili Vim i ponovo ga pokrenuli sa vim TEST ,
tekst bi bio ta<74>na kopija ovog fajla u trenutku kad ste
ga snimili.
5. Izbri<72>ite fajl tako <20>to <20>ete otkucati (MS-DOS): :!del TEST
ili (Unix): :!rm TEST
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 5.3: SNIMANJE OZNA<4E>ENOG TEKSTA
** Da biste snimili deo teksta, otkucajte v pokret :w IME_FAJLA **
1. Pomerite kursor na ovu liniju.
2. Pritisnite v i pomerite kursor pet redova ispod. Primetite da je
tekst ozna<6E>en inverzno.
3. Pritisnite : . Na dnu ekrana pojavi<76>e se :'<,'> .
4. Otkucajte w TEST , gde je TEST ime fajla koji jo<6A> ne postoji.
Proverite da zaista pi<70>e :'<,'>w TEST pre nego <20>to pritisnete <ENTER>.
5. Vim <20>e snimiti ozna<6E>eni tekst u TEST. Proverite sa :!dir ili !ls .
Nemojte jo<6A> brisati fajl! Koristi<74>emo ga u narednoj lekciji.
NAPOMENA: Komanda v zapo<70>inje vizuelno ozna<6E>avanje. Mo<4D>ete pomerati kursor
i tako menjati veli<6C>inu ozna<6E>enog teksta. Onda mo<6D>ete upotrebiti
operatore nad tekstom. Na primer, d <20>e izbrisati ozna<6E>eni tekst.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 5.4: U<>ITAVANJE FAJLA U TEKST
** Za ubacivanje sadr<64>aja fajla, otkucajte :r IME_FAJLA **
1. Postavite kursor iznad ove linije.
NAPOMENA: Po<50>to izvr<76>ite 2. korak vide<64>ete tekst iz lekcije 5.3. Tada
pomerite kursor DOLE da biste ponovo videli ovu lekciju.
2. U<>itajte fajl TEST koriste<74>i komandu :r TEST gde je TEST ime fajla
koje ste koristili u prethodnoj lekciji. Sadr<64>aj u<>itanog fajla je
uba<62>en ispod kursora.
3. Da biste proverili da je fajl u<>itan, vratite kursor unazad i
primetite dve kopije lekcije 5.3, originalnu i onu iz fajla.
NAPOMENA: Tako<6B>e mo<6D>ete u<>itati izlaz spolja<6A>nje komande. Na primer,
:r !ls <20>e u<>itati izlaz komande ls i postaviti ga ispod
kursora.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 5
1. :!komanda izvr<76>ava spolja<6A>nju komandu.
Korisni primeri:
(MS-DOS) (Unix)
:!dir :!ls - pregled sadr<64>aja direktorijuma.
:!del FAJL :!rm FAJL - bri<72>e fajl FAJL.
2. :w FAJL zapisuje trenutni tekst na disk pod imenom FAJL.
3. v pokret :w IME_FAJLA snima vizuelno ozna<6E>ene redove u fajl
IME_FAJLA.
4. :r IME_FAJLA u<>itava fajl IME_FAJLA sa diska i stavlja
njegov sadr<64>aj ispod kursora.
5. :r !dir u<>itava izlaz komande dir i postavlja ga ispod kursora.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 6.1: KOMANDA OTVORI
** Pritisnite o da biste otvorili red ispod kursora
i pre<72>li u Insert mod. **
1. Pomerite kursor na slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
2. Otkucajte malo o da biste otvorili novi red ISPOD kursora
i pre<72>li u Insert mod.
3. Otkucajte neki tekst i onda pritisnite <ESC> da biste iza<7A>li
iz Insert moda.
---> Kad pritisnete o kursor prelazi u novootvoreni red u Insert modu.
4. Za otvaranje reda IZNAD kursora, umesto malog otkucajte veliko O .
Isprobajte na donjem redu ozna<6E>enom sa --->.
---> Otvorite red iznad ovog kucanjem velikog O dok je kursor u ovom redu.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 6.2: KOMANDA DODAJ
** Otkucajte a za dodavanje teksta IZA kursora. **
1. Pomerite kursor na po<70>etak slede<64>eg reda ozna<6E>enog sa --->.
2. Kucajte e dok kursor ne do<64>e na kraj re<72>i re .
3. Otkucajte a (malo) da biste dodali tekst IZA kursora.
4. Dopunite re<72> kao <20>to je u redu ispod. Pritisnite <ESC> za izlazak
iz Insert moda.
5. Sa e pre<72>ite na narednu nepotpunu re<72> i ponovite korake 3 i 4.
---> Ovaj re omogu<67>ava ve dodav teksta u nekom redu.
---> Ovaj red omogu<67>ava ve<76>banje dodavanja teksta u nekom redu.
NAPOMENA: Komande a, i, i A aktiviraju isti Insert mod, jedina
razlika je u poziciji od koje <20>e se tekst ubacivati.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 6.3: DRUGI NA<4E>IN ZAMENE
** Otkucajte veliko R da biste zamenili vi<76>e od jednog znaka. **
1. Pomerite kursor na prvi slede<64>i red ozna<6E>en sa --->.
Pomerite kursor na po<70>etak prvog xxx .
2. Pritisnite R i otkucajte broj koji je red ispod,
tako da zameni xxx .
3. Pritisnite <ESC> za izlazak iz Replace moda.
Primetite da je ostatak reda ostao nepromenjen.
4. Ponovite korake da biste zamenili drugo xxx.
---> Dodavanje 123 na xxx daje xxx.
---> Dodavanje 123 na 456 daje 579.
NAPOMENA: Replace mod je kao Insert mod, s tom razlikom <20>to svaki
uneti znak bri<72>e ve<76> postoje<6A>i.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 6.4: KOPIRANJE I LEPLJENJE TEKSTA
** Koristite operator y za kopiranje a p za lepljenje teksta. **
1. Pomerite kursor na red sa ---> i postavite kursor posle "a)".
2. Aktivirajte Visual mod sa v i pomerite kursor sve do ispred "prvi".
3. Pritisnite y da biste kopirali ozna<6E>eni tekst u interni bafer.
4. Pomerite kursor do kraja slede<64>eg reda: j$
5. Pritisnite p da biste zalepili tekst. Onda otkucajte: a drugi <ESC> .
6. Upotrebite Visual mod da ozna<6E>ite " red.", kopirajte sa y , kursor
pomerite na kraj slede<64>eg reda sa j$ i tamo zalepite tekst sa p .
---> a) ovo je prvi red.
b)
NAPOMENA: tako<6B>e mo<6D>ete koristiti y kao operator; yw kopira jednu re<72>.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 6.5: POSTAVLJANJE OPCIJA
** Postavite opciju tako da tra<72>enje i zamena ignori<72>u veli<6C>inu slova **
1. Potra<72>ite re<72> 'razlika': /razlika <ENTER>
Ponovite nekoliko puta pritiskom na n .
2. Aktivirajte opciju 'ic' (Ignore case): :set ic
3. Ponovo potra<72>ite re<72> 'razlika' pritiskom na n
Primetite da su sada prona<6E>eni i RAZLIKA i Razlika.
4. Aktivirajte opcije 'hlsearch' i 'incsearch': :set hls is
5. Ponovo otkucajte komandu tra<72>enja i uo<75>ite razlike: /razlika <ENTER>
6. Za deaktiviranje opcije ic kucajte: :set noic
NAPOMENA: Za neozna<6E>avanje prona<6E>enih izraza otkucajte: :nohlsearch
NAPOMENA: Ako <20>elite da ne razlikujete veli<6C>inu slova u samo jednoj komandi
tra<72>enja, dodajte \c u izraz: /razlika\c <ENTER>
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 6
1. Pritisnite o za otvaranje reda ISPOD kursora i prelazak u Insert mod.
Pritisnite O za otvaranje reda IZNAD kursora.
2. Pritisnite a za unos teksta IZA kursora.
Pritisnite A za unos teksta na kraju reda.
3. Komanda e pomera kursor na kraj re<72>i.
4. Operator y kopira tekst, p ga lepi.
5. Kucanje velikog R aktivira Replace mod dok ne pritisnete <ESC> .
6. Kucanje ":set xxx" aktivira opciju "xxx". Neke opcije su:
'ic' 'ignorecase' ne razlikuje velika/mala slova pri tra<72>enju
'is' 'incsearch' prikazuje prona<6E>en tekst dok kucate izraz
'hls' 'hlsearch' ozna<6E>ava inverzno sve prona<6E>ene izraze
Mo<4D>ete koristite dugo ili kratko ime opcije.
7. Ispred imena opcije stavite "no" da je deaktivirate: :set noic
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 7.1: DOBIJANJE POMO<4D>I
** Koristite on-line sistem za pomo<6D> **
Vim ima detaljan on-line sistem za pomo<6D>. Za po<70>etak, poku<6B>ajte ne<6E>to
od slede<64>eg:
- pritisnite taster <HELP> (ako ga imate na tastaturi)
- pritisnite taster <F1> (ako ga imate na tastaturi)
- otkucajte :help <ENTER>
Pro<72>itajte tekst u prozoru pomo<6D>i da biste nau<61>ili pomo<6D> radi.
Kucanjem CTRL-W CTRL-W prelazite iz jednog prozora u drugi.
Otkucajte :q <ENTER> da zatvorite prozor pomo<6D>i.
Pomo<6D> o prakti<74>no bilo kojoj temi mo<6D>ete dobiti dodavanjem argumenta
komandi ":help". Poku<6B>ajte ovo (ne zaboravite <ENTER> na kraju):
:help w
:help c_CTRL-D
:help insert-index
:help user-manual
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 7.2: PRAVLJENJE STARTNOG SKRIPTA
** Aktivirajte mogu<67>nosti editora **
Vim ima mnogo vi<76>e mogu<67>nosti nego Vi, ali ve<76>ina nije automatski
aktivirana. Za dodatne mogu<67>nosti napravite "vimrc" fajl.
1. Otvorite "vimrc" fajl. Ovo zavisi od va<76>eg sistema:
:e ~/.vimrc za Unix
:e $VIM/_vimrc za MS-Windows
2. Onda u<>itajte primer sadr<64>aja "vimrc" fajla:
:r $VIMRUNTIME/vimrc_example.vim
3. Snimite fajl sa:
:w
Slede<64>i put kada pokrenete Vim, bojenje sintakse teksta bi<62>e
aktivirano. Sva svoja pode<64>avanja mo<6D>ete dodati u "vimrc" fajl.
Za vi<76>e informacija otkucajte :help vimrc-intro
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lekcija 7.3: AUTOMATSKO DOVR<56>AVANJE
** Dovr<76>avanje komandne linije sa CTRL-D i <TAB> **
1. Podesite Vim da ne bude u Vi-kompatibilnom modu: :set nocp
2. Pogledajte koji fajlovi postoje u direktorijumu: :!ls ili :!dir
3. Otkucajte po<70>etak komande: :e
4. Otkucajte CTRL-D i Vim <20>e prikazati spisak komandi koje po<70>inju sa "e".
5. Pritisnite <TAB> i Vim <20>e dopuniti ime komande u ":edit".
6. Dodajte razmak i po<70>etak imena postoje<6A>eg fajla: :edit FA
7. Pritisnite <TAB>. Vim <20>e dopuniti ime fajla (ako je jedinstveno).
NAPOMENA: Mogu<67>e je dopuniti mnoge komande. Samo probajte CTRL-D i <TAB>.
Naro<72>ito je korisno za :help komande.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
REZIME lekcije 7
1. Otkucajte :help ili pritisnite <F1> ili <Help> za pomo<6D>.
2. Otkucajte :help komanda biste dobili pomo<6D> za tu komandu.
3. Otkucajte CTRL-W CTRL-W za prelazak u drugi prozor.
4. Otkucajte :q da zatvorite prozor pomo<6D>i.
5. Napravite vimrc startni skript za aktiviranje pode<64>avanja koja
vam odgovaraju.
6. Dok kucate neku od : komandi, pritisnite CTRL-D da biste videli mogu<67>e
vrednosti. Pritisnite <TAB> da odaberete jednu od njih.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ovim je priru<72>nik zavr<76>en. Njegov cilj je bio kratak pregled Vim editora,
koliko da omogu<67>i njegovo relativno jednostavno kori<72><69>enje. Priru<72>nik nije
potpun, jer Vim ima mnogo vi<76>e komandi. Kao slede<64>e, pro<72>itajte priru<72>nik:
":help user-manual".
Za dalje <20>itanje i u<>enje, preporu<72>ujemo knjigu:
Vim - Vi Improved - by Steve Oualline
Izdava<76>: New Riders
Prva knjiga potpuno posve<76>ena Vim-u. Naro<72>ito korisna za po<70>etnike.
Ima mno<6E>tvo primera i slika.
Vidite http://iccf-holland.org/click5.html
Slede<64>a knjiga je starija i vi<76>e govori o Vi-u nego o Vim-u, ali je tako<6B>e
preporu<72>ujemo:
Learning the Vi Editor - by Linda Lamb
Izdava<76>: O'Reilly & Associates Inc.
Dobra knjiga iz koje mo<6D>ete saznati skoro sve <20>to mo<6D>ete raditi u Vi-ju.
<20>esto izdanje ima i informacija o Vim-u.
Ovaj priru<72>nik su napisali: Michael C. Pierce i Robert K. Ware,
Colorado School of Mines koriste<74>i ideje Charlesa Smitha,
Colorado State University. E-mail: bware@mines.colorado.edu.
Prilago<67>avanje za Vim uradio je Bram Moolenaar.
Prevod na srpski: Ivan Nejgebauer <ian@uns.ac.rs>
Verzija 1.0, maj/juni 2014.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Reference in New Issue Copy Permalink